Циљ органске пољопривреде је производња здравствено безбедне, квалитетне хране на еколошки одржив начин. Основне компоненте система органске производње су избегавање употребе вештачких материја у производњи и промовисање искључиво природних материја које се користе као ђубрива, пестициди или адитиви у производњи и преради хране.


Органска производња у Србији је још увек скромна и регионалног је карактера. Међутим, с обзиром на широк и вишеструки значај органске производње дата јој је подршка разним документима. У Србији је забележено око 230.000 hа сертификованог земљишта за органску производњу, 96% ових површина су региони сертификовани за прикупљање плодова из природе (скоро 201.000 hа), а пољопривредна производња се одвија на свега 4% од укупно сертификоване површине, на око 8.660 hа.


Највећи део површина је под вишегодишњим културама (око 5.000 hа), затим под пашњацима и ливадама (око 2.500 hа) и ратарско-повртарским културама (1.250 hа). У погледу регионалне дистрибуције и значаја органске производње за поједине регионе, истраживања су показала да се 90% ратарско-повртарских култура производи у Војводини, док су вишегодишњи засади, пашњаци и ливаде локализовани углавном у региону јужне и западне Србије.


Целокупна количина воћа произведеног по принципима органске производње предвиђена је за извоз. Према истраживању, у Србији се налази око 3.000 малих фармера који су укључени у систем органске производње. У погледу актера који су блиски тржишту, највећи број њих истовремено обавља више активности, што значи да су прерађивачи у исто време и извозници, трговци, увозници и снабдевачи инпута. Од укупних површина под органском производњом, вишегодишње врсте се узгајају на око 40% површина, једногодишње врсте на око 16%, а ливаде и пашњаци су заступљени на 44% површина .



Повећањем површина под органском производњом у Србији, јавља се и повећана потражња за семеном и садним материјалом. Набавка сировина је један од највећих проблема у органској прозводњи. Сертификовано семе је ретко доступно, пестициди дозвољени у органској производњи готово да не постоје на тржишту, а чак је и употреба ђубрива спорно питање (органска производња се ослања на стајњак и компост). Узимајући у обзир да се мали број произвођача бави органском сточарском производњом, доступан стајњак није довољан да би се земљиште опскрбило нутријентима потребним за оптималне приносе.


Органски производи на тржишту препознају се по законски дефинисаном знаку. Потрошачи куповином производа који носе знак органски могу бити сигурни да је најмање 95% састојака овог производа органског порекла, да се производ слаже са прописима инспекције коју ови производи пролазе и да је запакован у биоразградиву амбалажу. Сертификован органски производ мора бити обележен ознаком органски производ .

Сертификација је једина гаранција потрошачу да је органски производ произведен по свим критеријумима и стандардима органске пољопривреде. Инспекцијска организација има за циљ да својим ефикасним и непристрасним програмом инспекције и сертификације стимулише доследну примену правила која важе за органску производњу.


Законом о органској производњи (“Службени гласник РС”, бр. 30/10 од 07.05.2010) чија примена је почела 1. јануара 2011. године, детаљно је уређена производња пољопривредних производа добијених методама органске производње, као и циљеви и начела органске производње, методе органске производње, контрола и сертификација у органској производњи, прерада, обележавање, складиштење, превоз, промет, увоз и извоз органских производа. Овај закон и пратећи подзаконски акти, којима се регулишу услови за органску производњу и правила увоза органских производа, усклађени су законском регулативом Европске уније.



Љиљана Вуксановић
Институт за ратарство и повртарство Нови Сад